Kao i mnoge gljive iz ove grupe, izazivaju pepeljaste prevlake na napadnutim organima. Po pravilu su napadnuti listovi, katkada može biti napadnuta i vreža i kotiledoni listovi. Pepeljaste prevlake se javljaju na licu liske zahvatajući njen veći ili manji deo. Kod jakih zaraza može biti zaraženo lice i naličje lista. Prevlaka na listovima je sivkasta, kada je uzrok Sphaerotheca fuliginea, dok je brašnasto bele boje, ako je bolest uzrokovala gljiva Erysiphe cichoracearum. Jako zaraženo lišće žuti, nekrotizira i suši se. Krastavac je kod gajenja u zaštićenom prostoru, zbog povoljne vlage i temperature, redovno napadnut i to mnogo ranije nego kod gajenja na otvorenom.
Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa. Pojava rđastih pega je usko povezana sa pepelnicom. Ovo oboljenje napada letoraste, listove i plod. Zaraženost vegetativnih delova biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najveći negativni ekonomski efekat na proizvodnju.
Simptomi : Simptomi oboljenja se javljaju na lišću i bujnim letorastima u tekućoj sezoni. Letorasti su prekriveni belom micelijumom. Simptomi na plodovima su najzačajniji. Javljaju se kao belo- pepeljaste okrugle pege. Sa širienjem pega, središnji deo odumire ostavljajući za sobom rdjastu mrlju sa izumrlim epidermalnim ćelijama.
Napada list, mladare, cvet i plodove jabuke. Razvija se na svim zelenim delovima stvarajući karakterističnu brašnastu belosivu navlaku. Prema simptomima oboljenje se manifestuje u dva različita tipa:
– “beli mladari” – razvijeni iz zaraženih pupoljaka, potpuno pokriveni belom navlakom konidija i površinskom micelijom – proizvod su primarnih infekcija,
– pojedinačno zaraženo lišće tokom vegetacije su posledice sekundarnih infekcija.
Zaraženi cvet se deformiše, zadeblja i na njemu se formira karakteristična belosivkasta navlaka.
Na plodu je zaraza manje vidljiva. Na pokožici ploda se stvara tanka rđasta mrežica utisnuta u epidermis
Na obolelim zeljastim delovima loze javlja se brašnasto-bela navlaka. Zaraženo mlado lišće se deformiše a cvasti i vrhovi lastara se suše. Retko se suši lišće. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraženi dok su bili zeljasti, ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa žiličastim obodom. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i puca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. Razvijene bobice, kada su zaražene, ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze.
Shavit F 72 WDG
Verita
Folicur 250 EW
Luna Experience
Falcon EC 460
Cantus
Collis
Stroby DF
Cabrio top
Vivando
Kumulus DF
Karathane Gold 350 EC
Teatar
Quadris
Topas 100 EC
Tilt 250 EC
Thiovit Jet 80 WG
Azbany 250 SC
Promesa
Sekvenca
Akord
Akord WG
Lunar
Talendo
Crystal 250 SC
Postalon 90 SC
Tebukon 250 EW
Microthiol Special Dispers
Buzz Ultra DF
Shavit F
Asena
Na obolelim delovima uočavaju se pojedinačne bele pahuljaste navlake (pustule), koje se kasnije spajaju pokrivajući celu lisnu površinu. Biljka izgleda kao da je posuta pepelom, pa odatle i naziv bolesti “Pepelnica”. Vremenom pustule poprimaju sivu boju i u njima se formiraju crna sitna plodonosna telašca loptastog oblika (kleistotecije), koja se jasno uočavaju u drugom delu vegetacije. Za razliku od pšenice, kod nekih sorti ječma znatno češće se na mestima infekcije mogu javiti tamnomrke pege, kao rezultat hipersenzibilnog načina reakcije domaćina ili ispiranja micelije kišnim kapima. U centralnim delovima pega uočava se slab razvoj micelije, što je siguran znak da su izazvane ovom gljivom.
Pepelnica, koju prouzrokuje gljiva Blumeria graminis, je rasprostranjena u svim krajevima sveta u kojima se gaje strna žita. Kod ove gljive postoje specijalizovane forme, tako da se na pšenici razvija f. sp. tritici, ječmu f. sp. hordei, ovsu f. sp. avenae i raži f. sp. secalis.
Pepelnice se javljaju u proleće i početkom leta, na donjim listovima i u rukavcima, u vidu belih praškastih pega. Bolest se brzo širi i zahvata sve nadzemne delove biljaka. Krajem vegetacije, u okviru bele navlake formiraju se okruglasta crna telašca (trajne spore parazita). Zaraženi listovi požute i izumiru. Razvoju gljive odgovara suvo i toplo vreme. Radi sprečavanja pojave bolesti, pšenicu treba sejati u optimalnoj ustini setve, jer je zaraza pepelnicom veća u gušćem usevu. Hemijsko suzbijanje pepelnice se izvodi primenom preparata kao što su Falcon, Duet ultra, Antre plus, Acanto plus, Amistar extra, Mystic pro i drugi koji su registrovani za ovu bolest. Tretiranje se obavlja preventivno, tokom vegetacije, do punog cvetanja.
