Kukuruzna pipa

Kukuruzna pipa je veoma značajna štetočina na svim područjima gde se gaji kukuruz. Pored kukuruza ova vrsta može da napada šećernu repu, soju, suncokret, pšenicu i ječam. Najveće štete pričinjava u prvim fazama razvoja kukuruza od nicanja do 4 lista.

Pipa obrazuje jednu generaciju godišnje, prezimljava u zemljištu na dubini 40-100 cm i to u stadijumu imaga. Na površinu izlazi kada je temperatura površinskog sloja oko 10 °C. Taj period u našim uslovima je uglavnom kraj aprila i početak maja meseca. Nakon pojave imago se hrani i ubrzo postaje polno zreo. Nakon kopulacije ženka poleže jaja u zemljište na dubini od 2 cm. Embrionalni razvoj larve zavisi od temperaturnih uslova. Larve se pojavljuju krajem maja meseca i ne pričinjavaju znatne štete. Hrane se korenom raznih biljaka. Njihov razvoj traje 2-3 meseca i imago se može naći u zemlji negde u avgustu. Međutim kod ove vrste veće štete pričinjava imago i to onaj u prolećnom periodu. Ova vrste je aktivna i hrani se na biljkama kukuruza pre podne i predveče, dok je za vreme lepog vremena preko dana mirna i sakriva se u pukotinama u zemlji. Ukoliko je vreme svežije i  pada kiša ova vrsta nije aktivna. Štete pravi tako što izgriza vegetacionu kupu biljke koja izlaze ispod površine zemlje. Pipa može da nanese štete do 4 lista kukuruza dok biljke koje su razvile 5-6 listova nisu u opasnosti od ove štetočine. Obično se prvo pojavljuje na uvratinama posejane parcele pod kukuruzom.